Јутро

Ја сам скептик

Рођен у зиму

Хиљадудеветстоосамдесете

На крају године рођења ми је нула

Ту видим симболику

збрка сам свега на папиру

И не волим планове

Када би свежина ове улице

ушла у кућу

Било би ми лакше да сањам

Јасно као у филму

и истинито сасвим

Морнаре и барке на далеким обалама Јадрана

Рибаре са шеширима и мрежама пуним

Обале дивље и ране купаче у

Седам изјутра када је време да се размишља

О непредвидивом

Море је мирно и служи као подсетник

Да све запишем по тезама

Да не заборавим најситније осећаје

Да не изгубим најнебитније догађаје

Пијаце која се отвара тек

Цвећа свеже убраног

Поврћа неједнаке величине

Боје које значе једној скитници у души

Обновљених цркава и рушевина

Трагова неких ишчезлих времена

Милион пута утиснутих у песку

И више него икоме на овом свету

Мирис земље на овом делу мапе

Мирише посебно

Требала сам да се родим у таласу

Мање бих се плашила дубине

Овако плутам по површини

Али не научих по води да ходам

Површно плутам

Лутам и тражим