Процене и прецењено

Већ данима размишљам, како се лако уплетем у врзино коло мишљења размишљања и како дубоко и детаљно анализирам аналогије просечних умова који стално понављају једно те исто. Али исто тако, јако је добар осећај када набасаш на неку групу људи са којима делиш мишљење и осећај за лепо и исправно. Данас је тога јако мало… Поучена искуством, а ево још мало двадесетогодишњим, у раду са људима, јако лако могу да оценим добре и лоше намере. До оног момента, када изађем на интернет и упловим у море псеудонима и алтер ега, који само тамо имају неко значење и неку битност. Сваког дана, ствара их се све више, и неретко су те личности, помало измишљене, оне које нам стварају нову слику будућности, коју сви ми гледамо са опрезом…. морам да будем јасна, када кажем да препознајем намере како су добре или лоше, врло често оне лоше испадну искреније, а оне добре воде право путем до нечастивог….

Једна јако важна ствар када сте суочени са одговорношћу, вођења колектива јесте добра процена потенцијала, добра процена карактера као и добра процена прилагођавања индивидуе у колектив. Бити најбољи често не мора да има то значење…

Уколико неко постиже најбоље резултате, он не мора нужно бити најбољи, јер најбољи је онај који поред постигнутих резултата има довољно обзира према другима, усваја туђа мишљења као таква и поштује саговорника. Некада је то транспарентно, па се лако оцени, а понекада као у свим аспектима битисања, то уме привидно да се сакрије, и постане јако тешко за открити.

Као неко ко генерално воли људе, иако би многи мислили супротно, ја увек крећем у анализу из угла друге особе, умем да се поставим поприлично објективно на дату тему, или особу, и увек умем да извучем свој лични неутрални закључак. Похвалићу се и нећу бити скромна, када кажем да имам јако добро око за детаље, да памтим и примећујем оно на шта нико не би обратио пажњу и да управо те ситнице, воде ка мом коначном, крајњем суду.

Јако је тешко када у окружењу, био то колектив или друштво, или пак кафана, имате особе, које функционишу у позадинским процесима. Оне фине, неутралне особе, које су добре са свима, јако често успешне и остварене наизглед, али које се не либе, да седну за сто после вас, да набаце коју, саговорнику са којим сте управо разговарали, да вашем надређеном или колеги убаце црва како сте неозбиљни, незрели и како лупате глупости често, које немају смисла…. и те реченице се често понављају, изнова, докле год особа од значаја не почне да верује у њу….

Богу хвала, да умем да разложим друге, и да видим обрасце по којима функционишу, да се заштитим на време, и избегнем непријатне ситуације.

Мој највећи изазов је био, како људе који важе за најбоље и најпаметније, најспособније, а злобне, поставити у ситуацију да се сами запитају где греше. Случај је хтео више пута, да те особе одбију сарадњу, јер се врло често постављају изнад других и вреднују себе далеко више него што заиста вреде. Причајући приче ти људи, а чему сам сведочила више пута, умеју потпуно да срозају и понизе, оне људе који су далеко бољи и квалитетнији од њих самих.

Зато што делују из позадине, а никад директно. Зато што врло често нисте ни свесни да ти људи раде против вас или неког другог. Зато што ти исти људи наступају саркастично вређајући свачију интелигенцију, јер су се преценили, потцењујући друге. Зато што често упућују злураде позадинске коментаре, никада вама директно.

Проблем је, што ја све видим и све читам…

многе ствари ми до сада нису промакле…. и неће никад, јер ме искуство одлично научило.