Novi dan

I vreme neprestano teče... i kiša neprestano pada. I Mesec su prekrili oblaci noćas. I prošla je cela nedelja skoro. I najela sam se svetski, popiću pivo i otići ću da spavam. Jer sutra je novi dan i možda novi početak. I možda će sutra da sija sunce. I možda ću videti mesec... I možda...

Ništa

Nije ni crno ni belo ni dan ni noć ni reč ni ćutanje ni laž ni istina nije ništa nego sve.

Papir

Sve miriše na detinjstvo. Na bezbrižne dane, gde zavaljena ležim na stomaku u sobi, koju delim sa bratom, i piskaram nešto po sveskama i spomenarima. Na postere na zidovima, koji me gledaju i smeškaju se... Miris crne farbe kojom sam upravo pisala po plafonu... Onaj osećaj koji me nikada nije napustio... a papir sve trpi....

Lutam

Ceo dan pada kiša. A ja se i dalje smejem sunčevim zracima. Zanesena gledam oko sebe, lutam pogledom. U potrazi sam, za nečim što osećam da nije daleko. Pesma mi je ukrala dan... Neka u daljini... i odzvanjala mi je u glavi... Lutam pogledom i ne zaustavljam se. A baš je dosadno, kada nemaš ispred...

Neki drugi dan

Danas ne mislim ništa. Jer dan se prikrao tiho. Dočekao me na koleno. Nisam išla na posao. I ceo dan sam ribala po kući. Da ne mislim, da ne razmišljam o letu koje, nije leto i nekom letu pre mnogo godina. A poželim ponekad da ubijem svakodnevnicu pa možda skočim padobranom i tu je onaj...

Prošla je ponoć

Znam da bih trebalo da spavam noćas. Ali baš mi slabo ide to sa spavanjem. Nismo spavanje i ja neki ortaci... Htela sam da brojim zvezde, ali bih verovatno morala da stavim naočare, pa gledam samo u mesec kroz prozor. Bar ono što se da videti od meseca večeras. Okrnjio se malo, a ja volim...

Blue in green

Očekivala sam plavo i zeleno... ali je nebo danas sivo i padaće kiša. Pada mrak i čekam da se upale ulična svetla. Duva vetar, koji i nije nešto baš hladan. Leto je, a daje osećaj jeseni. Ili se meni čini tako. Toplo je... Samo drveće stoji uspravno i njiše se. Gledam boje... Nijanse zelene, hrapave...

Ljudi

Ljudi će uvek biti ljudi. Barem većina, nikada neće dodirnuti nebo. Ljudi će suditi, ali nikada sebi. Ljudi će nam presuditi. Polusvet... nikada celina. U svakome od nas isplivava ljudsko, s vremena na vreme... Prosto je nemoguće odbraniti se od toga. Mislim koliko je realno da sudimo jedni drugima?! Ko nam je dao to pravo?!...

Vreme

Dugo smo već na ovoj planeti, kad pogledam. Dani prolaze i smenjuju se u sedmice, mesece i čitave decenije. I dalje čvrsto stojimo ovde, nepomično i radimo sve ono što mislimo da je potrebno. Sve ono za šta smo sigurni, da je ispravno. Prošli smo dugačak put, a nismo stigli ni do polovine. Mali broj...

Nešto što nas menja

Koji nas trenutak, zapravo, deli od zrelosti?! Mislim da to sa godinama nema baš nikakve veze. Rađamo se i umiremo na ovoj planeti, živimo živote, pamtimo momente sreće i tuge. Ponekad se tako zanesem, po nekoliko sati, krstareći po netu, slušajući muziku, kopajući nešto što sam čula pre mnogo godina... Tražim neke tekstove, koje su...

Čišćenje

Dobro je ponekad napraviti veliko spremanje. Zavuci se i očistiti svaki ćošak sobe, stana, kuće... Izgubiti se u tom momentu uživanja, sa samim sobom. Tu uvek leži svašta. Zagubljeni računi od prošle godine, kese koje čuvamo za neke svečane potrebe, kartonske, u koje su uredno ugurane i one jeftine plastične. Kese u kesama, i još...

My roses have torns

I have seen your pic. Oh. But have you seen my roses. They all have torns. I came, you said, to pull out the torns. It will make you bleed. But you will cry them out. Eventually. Hands shook. Blood was everywhere. You said the pain will go away. Gradually.

Subotom se šminkam

Subotom se našminkam i pravim haos. Tako je to sa ženama. Koliko god se trudila da sebi objasnim da nisam jedna od njih... na kraju se ispostavi da jesam. Subotom se razbijemo da prikrijemo haos u našim glavama. Delujemo srećno drugima. Ne mora biti subota. Može bilo koji drugi dan. Našminkam se i pravim haos....

Nisam stvarna

Rekao si da misliš da nisam stvarna. I nisam. Ja ne postojim, ja sam splet okolnosti. Ja sam greška prirode. Ti si njen dar. Volja za životom. Ti si morska obala. Ja sam snežni vrh. Hladan i nedostižan. Ja sam zimska depresija vojvođanske ravnice. Ti si festival boja. Ti si muzika. I smeh klinaca kojima...