Neki drugi dan

Danas ne mislim ništa.
Jer dan se prikrao tiho.
Dočekao me na koleno.
Nisam išla na posao.
I ceo dan sam ribala
po kući.
Da ne mislim, da ne razmišljam
o letu koje, nije leto
i nekom letu pre mnogo godina.
A poželim ponekad
da ubijem svakodnevnicu
pa možda skočim padobranom
i tu je onaj međuprostor
dok ne otvoriš da povuče
kad letiš
letiš
i brojiš sekunde.
Vreme verovatno stane
i zalupa srce
i prolete ti slike
ispred.
Ali danas nisam skočila.
Dan je isti kao neki drugi.