На твом кревету лежи жена дугих ногу, Уморна од свакодневне музике, Помало тужног лица. Ти одсутно гледаш кроз прозор, Док бројиш разочарења и године, Године којих има тако мало, Којих мало остаје. Ниси ту и када су ти, Обрве подинуте, Јер размишљаш О могућностима које ће те повредити, Унапред Ниједна гумица не може да задржи,... Continue Reading →
Већ данима размишљам, како се лако уплетем у врзино коло мишљења размишљања и како дубоко и детаљно анализирам аналогије просечних умова који стално понављају једно те исто. Али исто тако, јако је добар осећај када набасаш на неку групу људи са којима делиш мишљење и осећај за лепо и исправно. Данас је тога јако мало...... Continue Reading →
У последње време на интернету, често наилазим на реченицу - "Не можеш оздравити у околини у којој си се разболео." Потпуно се слажем са њом, али исто тако мислим, да је потрбно много више времена за опоравак и да за то није довољно, само измештање из околине. Када проведете довољно или много времена у токсичној... Continue Reading →
Ја сам скептик Рођен у зиму Хиљадудеветстоосамдесете На крају године рођења ми је нула Ту видим симболику збрка сам свега на папиру И не волим планове Када би свежина ове улице ушла у кућу Било би ми лакше да сањам Јасно као у филму и истинито сасвим Морнаре и барке на далеким обалама Јадрана Рибаре... Continue Reading →
Нисам ја песник Ја сам улични свирач Ноћна светиљка На мрачној раскрсници Возим се кружним токовима Спремна да полетим Без пилотске дозволе Без месечине Дрвеће изгледа исто ноћу Само облици се мењају Када је небо ведро Звезде су ближе Али ја сам још даље 10222 километра Мреже аутопутева Плачу Желећи да их запалим И осветлим... Continue Reading →
Prašnjave ti cipele Andalužanine Gde ćeš svoj mir naći Ranjena su ti stopala I srce ti je prazno Tugo iz predgrađa Tužnog Pogled ti plače Ovde nismo ono Što smo na prašnjavim putevima Andaluzije Onim kojim smo ostavili iza sebe Slobodni i bosi U drugim životima A Ciganin nisi Da toliko skitaš Neustrašivi putniče Srce... Continue Reading →
Лептир живи у мојим грудимаСпреман да полетиАли често сломи крилаИма неког југа у мениНеумереногЧим музика станеИ стану гитареКао свет да се зауставиоИсподИ не може даљеЛепо ми стоји мореЈедном у годиниДа пружим руке ка пучиниИ грлим галебове у заласку сунцаКоји носе лоше гласовеГрејем се на непознатимГеографским дужинамаИ ширинамаОнда прочитам стиховеИ нешто што си некад некоме писаоПа... Continue Reading →
Желим да моје топло тело Буде последња чиста ствар Коју ћеш додирнути Пре него искрвариш У овој најдужој ноћи У историји човечанства Напољу провејава снег Ситне игле хладне падају И урезују се у кожу Која те и даље осећа У свакој од хиљаду жена Које уздишу за тобом Које грлиш док гребу и уједају Хватају... Continue Reading →
Nestaćemo Nećemo biti više mirni i spokojni Na zemlji ovoj mirisnoj i lakoj Bezrazložno briznem u plač Na svaki pun sat Svi grehovi su u ženama plačnim Ovog običnog dana Ovog lažnog proleća u februaru nevešto rukama Hvatam sve u životu Nevidljive sile me sprečavaju Da išta zadržim i stegnem jako Razvila sam intoleranciju na... Continue Reading →
Нисам веровала У твоје речи Никада више нећеш Бити сама Шапућеш ми кроз косу Која је замршена Осећај топлине си оставио Још увек се ломи на мојим леђима Жељан и јасан Уврће се на плећима Кожу бих ти стискала зубима Затворених очију Окренута наопачке Никада нисам хтела Да те задржавам Дуго је путовање Где ми... Continue Reading →
Да ли ја, дакле, припадам небесима?Aко је тако, зашто небесане поправе ме својим тако, плавим непрекидним погледом,Мамећи мене, и мој ум, вишеСве више, горе у небо,Непрестано ме вукући гореУ висине далеко, далеко изнад људског?Зашто, када је равнотежа строго проучаванаИ лет израчунат са најбољим разлогомдок ниједан аберантни елемент , по праву, није остао-Зашто би, ипак, жудња за... Continue Reading →
Дубила бих на глави Када сам срећна Шаљемо ватре И димне сигнале Север је граница Сиво небо не смета Ох како желим Да изгорим Па после када се освестим Само твоје име говорим И сликам баш ту где капље плафон Разданили смо се Баш када је дан нестајао Планина гола стоји Између нас Месец ми... Continue Reading →
Moraš biti ekscentrik i egoista danas, da bi te čuli. I mnogo lep. Kažu da pank nije mrtav, ali čini mi se da je umirao, davno, svaki put kada sam izašla pred tablu. Nikada nisam volela usmeno obraćanje širem auditorijumu u učionici. Ne mogu svima da pripadam i ne mogu pred svima da pričam, blokiram,... Continue Reading →
Kažu bio je lud i često da je bio lep, sećaju se ludosti. A on se seća izveštaja, koje je njegov otac kucao na staroj pisaćoj mašini, da daje časnu omladinsku reč, da nikada više neće zapaliti. Potpisivao je svaki put, Pa sutradan opet kršio reči. Voleo je svoj inat, pa je često lupao glavom,... Continue Reading →
Sporedno Ponekad moram da potonem,Pa ponovo učim da plivam.Ne idem nikada glavnim putem.U sporednim ulicama,Ljudi tapkaju,Gube ključeve i rukavice,Ostavljaju male delove sebe.Sanjala sam nepostojano a,Pa sam shvatila,Da se menjaju godišnja doba.Polako ih čitaj i pazi na zapete.Sreli smo seDa zarastemo zajedno,Ne znaš moja ludilaJoš uvek,Pa nemaš neko pravoDa mi kažeš nešto,Dopuštam da nagađaš.Čuvaj me kao... Continue Reading →
lagrimaelduende.wordpress.com 