Чеони ветар

Нисам веровала

У твоје речи

Никада више нећеш

Бити сама

Шапућеш ми кроз косу

Која је замршена

Осећај топлине си оставио

Још увек се ломи на мојим леђима

Жељан и јасан

Уврће се на плећима

Кожу бих ти стискала зубима

Затворених очију

Окренута наопачке

Никада нисам хтела

Да те задржавам

Дуго је путовање

Где ми име заборавиш

На половини аутопута

Дивећи се сатенским постељама

Градских дама

И приградских љубавница

Оставила сам размишљање

О твом мирису

И стиску твоје шаке

Немогућности да се извучем

Јер сам пала под утицаје

Античких стихова

Које цитираш

Пред први снег

Што је пао

Истопили смо се већ сутра

Док сат куца после поноћи

Док се преврћем и тражим још

Имам метафизичке визије будућности

Које нема

Поделила сам карте

Да бих могла да варам

Нисам се задржала на томе

Призивам те

Лик ти се урезао

У јастуке

Да се дивим

Да могу да заспим

Да не изгубим из вида

Да не заборавим

Све што си додирнуо

Остало је теорија