Subotom se šminkam

Subotom se našminkam i pravim haos.
Tako je to sa ženama.
Koliko god se trudila da sebi objasnim da nisam jedna od njih… na kraju se ispostavi da jesam.
Subotom se razbijemo da prikrijemo haos u našim glavama.
Delujemo srećno drugima.
Ne mora biti subota. Može bilo koji drugi dan.
Našminkam se i pravim haos. Jer sam svesna da mogu.
Univerzum nam je dao pravo da budemo, ono što jesmo.
Plešemo i vrtimo u krug. Dok ne padnemo u nesvest.
Subota je kao i svaki drugi dan. Ne mora da bude subota.
Subota je izgovor za nesigurnost i problem u našim glavama. Da volimo muziku i glumimo da je sve ok. Uživamo u sebi dok se razbijamo same.
Nije bitan dan. Bitno je da izbacimo iz sebe to što nas muči, iako vrlo često nismo sigurne šta je u pitanju. To je dan za pohvalu ludosti, jer smo žene, koje znaju da vole i mrze. Koje često mešaju ta dva. Pa mešamo pića. Jer lakše je u dvoje. Lakše je da pomešaš, pa se izgubiš.
Lakše je da svariš. I pustiš.

Subotom bolje vidimo zvezde. I pun mesec. Sagledavamo sebe i druge. Osećamo. Živimo za sebe. Pevamo sve što ne znamo. I radujemo se. Sigurne smo u sebe, posle neprospavane noći. Često čekamo jutro da vidimo izlazak sunca. Jer drugim danima ne sija isto. Vidimo boje i žive smo. Sve postaje nebitno.

Subota može da bude i četvrtak. Samo ako je sve ok.

Posle sve ide kući. Svaka reč i uspomena na taj dan i noć. Na svaku zvezdu i svaku reč. Ležemo u krevet sa suzama u očima i saznanjem da nas opet čeka isto sranje sutra. Ponekad plačemo, a ponekad se smejemo. Jer smo videle mogućnosti

Subota može da bude i četvrtak. Samo ako je sve ok.

Danas nije subota.