Mesec

Mesec je pun

I bilo bi lepo znati,

neke magije…

Da bih mogla

da te dodirnem

Kada zatvorim oči.

Ovako si mit

I sena,

Iluzija šta bi to

Mogao da budeš.

I ta kosa crna

Kao noć ti je…

A moje ruke već

U njoj.

Krevet mi je mali,

jer ne može da stane

u njega

Svako moje očekivanje,

da te negde slučajno sretnem,

sasvim,

Odglumim suzdržanost,

dok zamišljam

da si topao,

kada me dodiruješ.

I da mi se vrte kantate

Ukrug,

U glavi,

Kada me držiš

u rukama.

I ptice neke spavaju

Pod prozorom,

promrzle,

čekajući jutro

i Sunce neko severno.

A nikada se nismo sreli,

samo slike prolaze

I vreme ide…

Razmišljam ,

Kako se nikada nismo

Pogledali u oči,

Pa ne znam da li je

plavo ili crno.