Da li đavo svira violinu?

Kada je, 1655 godine Tomas Baltazar svirao u Engleskoj, na Oksfordu, jedan od profesora se navodno sagnuo, ispitujući stopala nemačkog virtuoza, u potrazi za rascepljenim kopitom. Violina, nepravedno, kao i muzika u suštini, oduvek je bila na meti tradicionalista i konzervativaca. Srednjovekovna legenda kaže da je sam đavo izabrao violinu, kao nečisti instrument, da bi ljude zaveo i poslao pravo u pakao. Dva veka ranije ta ista Evropa je započela svojevrstan lov na veštice i magijska bića u koje se slepo verovalo da postoje.

U isto vreme, paralelno sa primitivnim shvatanjima, razvijao se nov muzički pravac, barok, koji je dao neke od najizuzetnijih kompozitora. Violina je progonjena, osuđivana, i violinisti su smatrani sumnjivim licima, bezbožnicima, kao i oni koji su komponovali muziku za istu. Paralelno, monarsi su ovaj instrument prihvatali, i većina evropskih dvorova je imala svoje majstore muzičkih instrumenata, uključujući violinu i violu.

Srednjovekovna hrišćanska crkva je osudila ples i utemeljila verovanje da je violina sigurna veza između čoveka i đavola. U to vreme crkvena muzika je bila svedena na vokalno izvođenje i zvuk orgulja. Violina, veselog zvuka se vezivala za kafane i primitivizam, jer se koristila na svečanostima običnog naroda,i samim tim za crkvu je bila bezbožnička i paganska. Verovalo se da se plesom i kroz muziku prizivao đavo lično.

Horor priča, madam Blavacki, kaže da je Tartini, posle dugog perioda bez inspracije usnio san, u kome ga je posetio đavo. Prodao mu je dušu, da bi napisao komad kakav nikada niko nije čuo. Đavo mu je odsvirao melodiju na violini, i Tartini je ujutru, posle buđenja zapisao jednu od najpoznatijih i najtežih kompozicija za violinu, Sonatu za solo violinu, danas poznatiju kao Đavolja sonata ili Đavolov triler. Danas je jedna od omiljenih kompozicija, violinistima željnih da pokažu svoje umeće. Tartini je tvrdio da kompozicija nije bila ni prineti onome što je čuo u snu. Isti čovek je bio prvi vlasnik Stradivarijusove violine, i kasnije po zahtevu pape Klimenta XII, napisao dva maestralna svetovna dela

Paganinijevo sviranje je činilo da evropske gospe, padaju u nesvest od uzbuđenja pomešanog sa strahom, prilikom svakog izvođenja na violini, a kritičari su pisali da violina postaje žrtva u rukama tog demona.

Objašnjenje leži verovatno u istoriji, ovog instrumenta, koji poreklo vuče sa istoka, i uticajem islama koji polako prodire sa jugoistoka. Arapski rebab i kasnije evropski rebek, transformisali su se u violu i violinu, koja polako postaje omiljeni instrument u muzičkoj umetnosti.

I danas slušajući, ova remek dela pisana za violinu i violu, pitam se kako bi ta ista srednjovekovna Evropa reagovala, na modernu muziku, koja je nastala vekovima kasnije, osiromašenih kompozicija i rečnika koji je degradirao do neslućeno primitivnog, gde je materijalno jedino bitno, a ono suštinsko, duhovno i božansko lagano odumire.

Stičem utisak, da je đavo, u srednjem veku uzeo violinu, da svira, kao nešto od onog božanskog, što mu je preostalo, pre nego što je postao pali anđeo i večni protivnik Boga.

U svima nama čuče oba…Pitanje je šta će ko izabrati…