Ljubav ili mržnja

Postoje te neke polupane reči, čiju svrhu ne znam, ali sam svesna čemu služe. Mržnja je jedna jako ružna reč, koja opisuje osećanje odvratnosti koju osećamo prema nekome. Neki nesklad, i neku vrstu emocionalne povređenosti. Mržnja je baš ružna reč, ali me je danas naterala, da razmišljam o njoj, na neki drugačiji način.
Da li mržnja može da postoji, u tom obliku, da zaista mrzimo nekoga, koga smo nekada voleli?!
Jer jedno bez drugog ne mogu da postoje. Prosto su uslovljene jedna drugom. Nastane u onom trenutku, kada iz lične patnje zbog nekog neuspešnog odnosa, ta patnja preraste u neku ozlojeđenost, istom tom osobom, koji smo do skoro, netremice obožavali i uživali u društvu iste.
Da li bi tu vrstu emocije, trebalo uopšte svrstati, pod kategoriju mržnje?! Ili bismo možda trebali smisliti neki drugi izraz i napraviti mesta sasvim novom pojmu?!
Mislim da nikada u životu, nisam rekla nekome onako istinski, da ga mrzim. To su uglavnom bili neki momenti, besa i ljutnje, lične ogorčenosti. Neki trenuci lične nemoći , nad samom sobom i nemogućnosti da savladam ljutnju koju osećam…
Možda duboko u meni, sada već u poodmaklim godinama, čuči neka pasivna agresija, koja samo čeka svojih pet minuta, da eksplodira i saspe u lice nekom nešto, što sam možda previše pristojna da kažem inače.
Ne kažem, da se nije dešavalo ranije…ali malo sam se umorila od toga. Pa zato neumorno blebećem i analiziram sebe i druge i sve ono što mi tinja nad glavom već danima.
I dalje razmišljam o toj reči mržnja. Zašto, kako i u kom kontekstu smo je klasifikovali kao takvu?!
Možda je mržnja prema nekome, ko nam je učinio nešto nažao, bez razloga, ili povredio fizički ima opravdanje.
E sad, da li mržnja prema nekome koga si voleo, zaista to i znači. Ili bih možda mogla da postavim stvari ovako…
Ako mrziš nekoga koga si voleo, možda to znači da i dalje nekog voliš, ali to ima neki drugi oblik, koji možemo uporediti sa mržnjom. A možda još uvek voliš, ali si previše povređen da to priznaš, pa tražiš neki izgovor da pobegneš od toga. Ili možda kada dođe kraj shvatiš, koliko si vremena izgubio mrzeći, i koliko si trenutaka mogao da voliš. A možda su ljubav i mržnja, jedno te isto.
Prisetiću se jedne rečenice, koju sam videla na nekoj nalepnici, na nekom oblepljenom izlogu lokala u pripremi, sasvim slučajno, jedne večeri, pre ko zna koliko godina…Ti si ono što mrziš…
Možda mi pomalo mrzimo sebe, jer na nekom putu kojim idemo, uvek nađemo nekog krivca, zgodnog da ga okrivimo za naše neuspehe… Pa tako i u ljubavi valjda… možda samo nismo dobro pogledali… i možda je mržnja u tom slučaju dobra stvar, da nekoga držimo daleko od sebe…