Izbori

Evo lezim u krevetu, već neko vreme i tako listam po netu, gledam, razgledam i vidim osujećenost nekih sugrađana činjenicom da na centru peva dotična pevačica… Živim na četiri minuta peške, odatle, svi prozori su mi otvoreni i ne čujem apsolutno ništa… Mogla sam da prošetam, ali sam odlučila da odmorim i sedim kući večeras i popijem nešto fino, slušam muziku i legnem da se naspavam… Zovem svoje dete, koje ima 10 godina, da ga pitam za mišljenje… Kažem mu ime i prezime dotične, on mi odgovara, da nema pojma ko je to i da ga ne zanima… Objašnjavam mu da je gospođica, mejnstrim osoba u narodnoj folk turbo pop muzici, i on mi blago odgovara da nema pojma ko je to i da ga ne zanima… I onda baš želeći, da čujem njegovo mišljenje, jer on pripada toj nekoj generaciji, sa kojom se ja jednog dana možda neću razumeti, upitam da li je okej hejtovati nekoga, jer ima drugačiji ukus od tebe. Zamislio se, pa mi je odgovorio, da on hejtuje muziku, a ne ljude koji to slušaju, jer svako ima pravo da izabere šta hoće u životu.
Mislim, nisam se mešala komšiji u zgradi, ispod mene, u izbor boje zidova i nameštaja, niti u izbor aluminijumskih profila. Njegova kuća je njegova stvar. Njegov izbor. Nije mi čak ni smetalo, da slušam buku, dok su renovirali…
Zovem drugaricu i pitam je šta radi, jel otišla na koncert… Ma jok… uživa u svojoj kući sa svojim detetom i mužem, gledaju utakmicu… Njeno i moje dete igraju igrice onlajn….
E sad razmišljam da li je ok suditi tuđim izborima, jer znamo da bi čin nametanja našeg izbora, bio u neku ruku fašistički i komunistički, a generalno ni jedno ni drugo nam se nije svidelo. Kažem to, jer poznavajući sasvim dovoljno ljudi, znam slučajeve koji bi istrebili populaciju koja sluša narodnu muziku. Da li da veličamo kapitalizam, koji je posle novog majskog prevrata, u liku petog oktobra, omogućio širenje sve većih sloboda i poslovnih prilika za sve one koji su bili sposobni iskoristiti taj momenat, pa samim tim dobijamo i ekspanziju svega, ukljičujući sve veći broj ljudi, koji se eksponiraju u rijalitijima i beskonačnim takmičenjima u pevanju.
Evo sad malo glas naše pevačice, dopire do mene… ništa više nego kad neko pravi svadbu.
Da li je zaista ključni problem muzika i tuđi izbor, ili ljudska potreba, da za neko lično nezadovoljstvo okrivimo sve ono što ne volimo… Mislim ljudi su uvek bili ljudi, a fina muzika je uvek bila privilegija određenog sloja društva… seljačka zabava uvek namenjena širokim narodnim masama… I da li smo se zapitali, da li smo možda uvredili nekog večeras, pljujući po narodu, koji je došao da se zabavi, ko na kakav vašar koje smo oduvek imali… Ili je fer uopšte da se osećamo nadmoćno, pred ljudima koji možda nisu čitali i učili dovoljno, pa ne razumeju neki naš lični stav i jezik…
I tako dok mi pljujemo jedni druge… tamo neke gazde ispijaju pića i jedu večere, sa državnim funkcionerima… ponedeljkom, sredom i petkom… utorkom, četvrtkom i subotom se opijaju sa opozicijom… jer mi smo birali sve to… i jedne i druge… i sve smo prošli i još nismo naučili, da je narod jači od svih tih gazda i svih tih pozicija i opozicija… i da samo zajedno… bez obzira na pripadnosti određenoj rasi, naciji, polu, izboru… možemo nešto da promenimo… i prestanemo da osuđujemo, ono što možda ne razumemo …